– Mate, veliki svetac je sutra. Oćemo u crkvu?
– A nu Is’ati manite žene. Da oćemo li? Ja krvi ti Is’sove da iđen u crkvu, a tamo onaj Stipe prvi isprid oltara. Još se sićan da mi je ćaća priča kako mu je did tele odnijo iz kuće za partiju. Boga mi neću. A onaj pratar? On će meni čitat po ure ‘ko je k’liko da za novu crkvu. Jeba mu pas mater samo pare traži. -Sine nu der, otiđi mi u zadrugu po cigare. Evo ti i za sladoled.-Reci ćaći su k’liko si proša?
– Su 4 ćaća.
– Jeben li joj ćaću, ona će tebi 4 dat. Ni nos obrisat ne zna. A mali oni komšijin su 5. E teško ti tako, mater mu s njom svako jutro kavu pije. Otić će ćaća u školu sutra. Misliš da neću? Oću i Boga mi.
– Koliko je ‘ajduk osta?
– Izgubio!
– Bogati draga sve kilavo. Pa triba strategiju prominit, kupit onog malog šta igra krilo u Vinjanin i golmana iz Mračaja dovest. Krvi mi Is’sove ja bi to utra u red časkon. Iđen povirit u kukuruz. Gospe mi nika’ je k’o u nikoga u selu. Ive deder mi vode ladne natoči u bocu pa ću otić. I bačve bogati operi da vino prilijen. Ničije nije k’o moje ove godine. Ma to je divota.
– Mate Bog ti da otiđi se barem ispovidit.
– Otić ću, da svit ne kaže da nisan ni na ispovid otiša!
I doklapa Mate iz kukuruza, na jedvite jade se polije vodom da sapere zemlju sa sebe.
-Muči bolan, još da od glancanja upalu pluća navučen.
Ode crkvi na ispovid.
– Faljen Isus Oče. Zadnji put san se ispovidijo za naš svetac prošle godine. I evo kad bi ti reka da ništa vele nisan sagrišio, ti bi mi se ruga.
– Beštima nisan i Boga mi.
– Crkvu volin , ali ne iđen na misu jer su sami partijaši prid oltarom i ja to ne mogu prigrmit.
– Prema ženi san dobar. Gospe mi ništa joj ne fali. I kad zasluži plesku ne dobije je.
– Dica mi imaju sve. Iđu u školu, lipo su obučeni i dan in za marendu.
– Mater mi je ostala iza ćaće. Dan joj štogod od ćaćine penzije i dozvolin joj da čuva dicu i motikon da kadikad zamane.
– Sa braton nisan u dobro. Ali on je kriv. Ne more on sad dobit i staru kuću i bunar isprid nje. Neće me budalon pravit.
– Ne zavađan se s nikim ako me ne kreće. Kad me kreću onda in vratin kako Gospod Bog zapovida.
– Škrt nisan, ali neman odakle. Marenda dici, gorivo, meni gostiona. Ne mogu Ivu vozat u Ercegovinu u nikakav šoping.
– Ne krećen u tuđe žene, dosta mi i moje.
– Ukra nisan, osim struje i vode. Ali bogati država nije čovik pa da je to grij.
– Ne lažen nikad. Nikad u životu ništa slaga nisam kad ti kažem.
– Dobro moj Mate. Za to tvoje ništa nek ti Bog bude na pomoći i izmoli 10 Očenaša i 10 Zdravo Marija.
Ajde pokaj se.
-Ti si bogami manit čovik. Za šta da se pokajen kad san prav k’o niko u selu?! Eto tebi pa moli i za sebe i za mene. Ne’š ti više Mate vidit. Koliko Mate vridi tebe bi triba Mate ispovidat, a ne ti Matu.
