Običaj paljenja badnjaka u Imotskoj krajini na Badnju večer na daleko je poznat u Cisti Velikoj .No malo je onih koji znaju da taj lijepi običaj desetljećima predano čuvaju i mještani zaseoka Miševići u Drumu.Dapače, prema predaji običaj se održava i više od stotinu godina.Bijaše tako i na ovu Badnju večer.Okupili se iz dvadesetak kuća u zaseoku svi muški i krenuli od kuće do kuće.Predvodio ih je Milan Perkušić ,najstariji muškarac u selu.Faljen Isus domaćine rekao bi Milan ,a skladno društvo bi uz domaćina kuće odgovarala :Vazda budi.Na dobro vam došla Badnja večer, govorio bi dalje Milan,a dobivao odgovor: I s tobom zajedno.Onda bi uzeo jedno po jedno tri usječena badnjaka položio ih na već upaljenu vatru na domaćinskom kominu,uzeo vino u bukari i blagoslovio vatru i badnjake.Za to vrijeme domaćin je sve prisutne poškropio krštenom vodom.I tako od kuće do kuće u tišini i molitvi,u pričanju dogodovština sa nekih davnih Badnjih večeri.Običaj je da se u Miševićima tada zavađeni mire,prijateljski rukuju,a tolerantnost je na visini.I dok su zaseokom odjekivali pucnjevi petarda,a nebo parao vatromet,Miševići su na najjljepši način ulazili u Božićnu noć.Poslije se ide na svetu misu polnoćku i opet čestitanje i zajedništvo do ranoga jutra.Lijep običaj,nema što!
